Goran Bregovic – Mesecina lyrics

Музичка сцена ЕX Југославије осамдесетих година прошлог века била је толико разноврсна и квалитетна да је свака нова група стварно морала понудити нешто заиста вредно да би се носила са јаком конкуренцијом попут Екатарине Велике, Азре, Забрањеног Пушења, Леб и сол и многих других роцк бендова. Тада се чинило да лоших група и није било. Могло је само бити да ти се нека од њих више свиђа, а нека мање. У таквом окружењу појавила се мала рок група „Болеро“ и за врло кратко време, својим стилом и музиком, пронашла пут до срца многих од нас.
Након дугих година вежбања у подруму Дома „Васа Пелагић“ на Грбавици, 1986. године, група „Болеро“ први пут је изашла у јавност са својом ударном песмом „Галебови“. У врло кратком времену песма привлачи пажњу публике и на неки начин, постаје химна ове сада већ антологијске рок групе. Карактеристичан вокал певача Милета Анђелића и специфичан музички изражај фронтмена Мише Мирослава Бартулице, укомпоновани у целину названу једноставно „Болеро“, били су нешто јединствено на просторима бивше Југославије. Романтичне песме благих нота задржавале су у себи јак емоционални набој.
Други албум групе „Болеро“ снимљен је у Студиу 1 РТВ Сарајево. На овом албуму се појављује и антологијска нумера „Јелена“ којом група једноставно плени позорност на себе.
Иако су многи од нас у стиховима попут „Нисмо сви из љубави стигли на овај свет“ и „Још постоје истине које воле болети“ проналазили део своје личне биографије и песму поистовећивали са великим љубавима у свом животу, песма „Јелена“, у ствари, има сасвим други мотив. Тужна и сурово реална, песма „Јелена“ посвећена је мајци једног од чланова бенда ког је оставила у сиротишту.
Након другог албума, група престаје са радом 1989.године у намери да сачека нека „боља времена“. Али, уместо њих убрзо је уследила сурова ратна стварност која је прекинула све музичке активности групе „Болеро“.